Човек и технологија

Тешко је пронаћи макар једну особу из најближег окружења која нема у мањој или већој мери устаљену навику праћења потпуно бескорисних медијских садржаја. У неким случајевима, временски доследно продужена пракса примања информација празног садржаја прелази у очигледну зависност. То се видело и за време не тако давних рестрикција струје у Србији 90-их година прошлог века: људи су били нервозни и утучени махом зато што нису могли да отпрате омиљену ТВ серију, информативну емисију, филм или пак да одиграју неку видео игру или да сурфују Интернетом. Одсечен од светотајинског живота, савремени човек је до неслућених граница развио потребу за својеврсним информационо-медијским причешћивањем. Нажалост, под налетом секуларизма на ово нису имуни ни православни хришћани. Наставак текста »

Еколошка криза као глобални феномен пре само пет-шест деценија није била ни на видику историјског хоризонта, а данас представља светски проблем прворазредног значаја. Вероватно нема потребе за формалним дефинисањем еколошке кризе, што због великог броја последица које сви осећамо, што због медијске кампање која долази са разних страна. Једино што је дискутабилно јесте питање да ли смо из еколошке кризе већ закорачили у еколошку катастрофу, што је сасвим сигурно у вези са одређеним подсистемима целокупног екосистема (тачније, у случају биљних или животињских врста које су нестале или су пред нестајањем). Иако је свима јасно шта је у питању када се помену ови појмови, поставља се питање на који начин се борити и у крајњој линији трајно изборити са овим искушењем? Наставак текста »

Од свих човекових урођених инстиката вероватно је најјачи онај за одржањем живота, кога у критичним ситуацијама надмашује само заштитнички осећај према вољеном бићу. Заиста, питање живота (а у ужем смислу, питање живота вечног) је увек у центру пажње човековог духа. Оно је, додуше, понекад замаскирано чудним испољавањима, али је увек ту – присутно у човековој свести или, пак, потиснуто у пределе подсвести. Из таквог осећаја животности многи мислиоци су покушавали да допру до Бога, али су се ван откровењске духовности хришћанства таква стремљења завршавала неуспехом, осим ако то није била почетна фаза истинског боготражитељства која је водила ка Христу, као у случају чувеног Блеза Паскала. Наставак текста »

Један од рачунарских концепата о којем се веома много пише и говори јесте такозвана виртуелна реалност (Virtual Reality). Иако је реч „виртуелно“ вишезначна, у домену рачунарске терминологије она означава оно што уз помоћ дигиталних технологија опонаша природно, али није од природе, већ само споља имитира њен изглед. У практичном погледу, ово је највише заживело у тродимензионалним компјутерским играма и симулационим програмима. С обзиром на вртоглави развој рачунарске брзине и могућности складиштења података, одавно је могуће фотореалистично имитирати реални свет – рачунарски створену слику (визуелизацију) неког природног модела данас је једва могуће разликовати од реалне. Наставак текста »

Највећи проблем у вези са рачунарским часописима данашњице је то што информатичким феноменима приступају на један спољашњи, готово фактографски начин, без аналитичког приступа који би обухватио органску везу са животом и отворио шири контекст. Данас ћемо често имати прилике да прочитамо упоредни приказ софтвера или хардвера са детаљним односима цена, могућности и лакоће коришћења, али су зато текстови у којима се информациона проблематика прожима са кључним проблемима људске личности веома ретки. Руку на срце, модерног човека-купца који живи по потрошачком моделу живљења та чињеница мало узбуђује с обзиром да је потпуно навикнут на потрошачку етику као нешто сасвим природно –  homo economicus и жели да прочита само оно што је од користи, док ће дубљи увид можда прочитати ако има времена, необавезно, или ће га сасвим незаинтересовано оставити философима на разматрање. Наставак текста »

Предмет дискусије овог стручног скупа је проблем који је актуелан не само код нас, већ и на светском нивоу. Иако је споља гледано у питању технолошка проблематика, суштински је реч о проблематици правне и етичке природе. Слична искушења су свагда била саставни део светске историје, но оно што разликује данашњицу од давних времена јесте софистицирана технологија која прожима све поре друштва. Управо тај невиђени технолошки замах је омогућио да се проблем нарушавања приватности и безбедности појединца размахне до неслућених граница. У случају Србије, тај вид нарушавања су биометријска лична документа чије је увођење најављено од надлежних органа још за време владавине ДОС-а. Наставак текста »

Политичари изражавају моћ преко гласачког тела које стоји иза њих, банкари на основу економске моћи и бонитета, генерали преко војне надмоћи и борбеног кадра, а мислиоци преко идеологије којом се управља друштвом. Управо ове детерминанте биле су најзначајније и за сваки од тоталитарних режима које је свет до сада видео, био он фашистички (Мусолинијева Италија), нацистички (Хитлерова Немачка), комунистички (СССР) или, пак, униполарно-глобалистички оријентисан (време у коме јесмо, са геополитичком сценом којом доминира САД). Међутим, ниједан тоталитарни режим до сада није успео у свом настојању да сопственој идеолошкој парадигми потчини човекову слободу и томе нас историја такође недвосмислено учи. Но, поставља се једно суштинско питање: у којој мери старе обрасце можемо применити на технолошку еру? Наставак текста »

Глобални терористички напади, како их средства информисања обично називају, никога не остављају равнодушним. Реакције су различите, но најбитнији је одговор владâ погођених земаља. Узмимо за пример трагичне догађаје који су се десили у Лондону 7. јула 2005. године. Британска влада, као део одговора на бомбашке нападе, је тада покренула увођење технолошких новина којима је покушала да парира потенцијалним терористичким нападима у будућности. Те новине су се сводиле на масовни електронски надзор комуникација, увођење биометријских личних карата за идентификацију грађана (које су пет година касније укинуте од стране владе конзервативаца), пројекте праћења локације становништва… Наставак текста »

У нормалним условима, токове на светском тржишту диктирају понуда и потражња, а свако предузеће се труди да својим квалитетима задобије предност у односу на конкуренте. Узимајући у обзир основне поставке тржишне економије, очигледно је да је данас немогуће одржати се у окружењу западних економских сила и „азијских змајева“ без високог нивоа аутоматизације производних процеса. Геополитички односи додатно компликују ову поставку – једна светска суперсила војном надмоћи и контролом критичних ресурса још увек у великој мери поставља услове на глобалном нивоу. То је сурова реалност, али је таква каква је – на то мора рачунати сваки привредни субјекат. Наставак текста »

Право на приватност спада у такозвана лична права, апсолутна права која ipso facto делују против свих (contra omnes) у наметању пасивног понашања.[1] У оквиру грађанскоправне науке, право на приватност је, правно-цивилизацијски гледано, од огромног значаја. Пуна афирмација личних права долази до изражаја тек после Другог светског рата, у коме су наци-фашисти погазили сва писана и неписана права, од психофизичког интегритета човека до његовог достојанства и приватности. Појава и потоњи турбулентни развој информационих технологија само су учврстили став међу мислећим, критички настројеним људима, да је право на приватност потребно очувати поготово данас и то правним мерама. Наставак текста »

У претпрошлом броју сте могли да прочитате текст о техничким спецификацијама RFID технологије, која уводи потпуно нове димензије у глобалне сфере друштвеног живота. Поменута технологија нема негативних утицаја на здравље, но да ли се тиме исцрпљују све негативне консеквенце њеног безрезервног увођења? Поменули смо да би неке примене могле имати директних импликација на повреду основних права личности, али је то само део проблема. Размотрићемо примену дате технологије са општедруштвеног аспекта, узимајући у обзир првенствено правне, филозофске и теолошке премисе. Наставак текста »

Занимљиво је чиме све присталице некритичког модернизма бране пројекат увођења електронских биометријских личних карти у Србији. Пошто се овај волунтаристички пројекат са тоталитарном перспективом никако није могао одбранити чувеним тезама о сустизању западног света (јер се тај исти свет према оваквим пројектима односи критички) и хармонизацији са ЕУ (чије земље ни саме немају таква документа), онда је дошао ред да се лансира теза да Србија бар у нечему треба да буде предводник модерних цивилизацијских токова. Уз такву тезу је добродошла и једна апологија некритичког модернизма о појави лудизма у Србији, у виду борбе против микрочипова и дигиталних технологија. Наставак текста »

Тема о којој би требали да дискутујемо у наредним минутима изискује управо саборни дух да би била правилно осмишљена. Ово првенствено стога што о Интернету као посебном дигиталном феномену, али и као изазову који пред нама стоји већ једну деценију, свако има неки свој лични став обликован на основу сопственог искуства. Многи Интернет виде искључиво као огромну библиотеку информација, неки га посматрају као брзу замену за поштанске услуге, док други гледају на њега као на медијум који отвара потпуно нове могућности. Потребно је од свих фрагментованих ставова сачинити један интегралан приступ и зато треба да синергијски дођемо до заједничког виђења једне Православне Интернет мреже, у контексту новинарског позива, а кроз призму саборног расуђивања. Да би каснија дискусија била што плодотворнија, трудићу се да моје излагање буде што концизније и да не буде оптерећено уско-техничким и информационим терминима, што ће оставити више времена за заједнички рад. Наставак текста »

О Интернету као мисионарском средству 21. века се и данас воде расправе међу православним богословима и интелектуалцима. Постоје различити ставови у вези са овим питањем, од дијаметрално супротних до веома сличних. Сви се у принципу слажу да Интернет има и добрих и лоших страна и да је потребно осмишљавање једног заједничког, саборног става према овом медијуму: у погледу адекватног коришћења од стране верујућих, реализације евентуалног аутономног информационог простора (својеврсне православне Интернет-оазе) и правилног начина мисионарења. Свакако да је питање мисије само по себи црквено питање и да је његово разрешавање од великог значаја за Цркву. Ово питање можемо разложити на три потпитања: да ли уопште користити Интернет за мисију, на који начин га користити и на шта посебно обратити пажњу? Наставак текста »

Биометријски системи идентификације: критичка студија, Београд, 2007.За бесплатно преузимање студије у PDF формату кликните ОВДЕ; Интервју поводом књиге (Радио Светигора)Закључак студије у 15 тачака (стр. 131-134):

1 Биометријске системе идентификације превасходно треба проучавати у контексту њихових друштвених импликација, а не само кроз питања техничке изводљивости и применљивости. То подразумева мултидисциплинаран приступ који пре свега обухвата етичке, информатичке, правне и социолошке дисциплине. Сваки редукционизам и свођење ове проблематике на само један од наведених аспеката не доноси добре резултате и води ка погрешним закључцима који могу имати далекосежне последице. Наставак текста »

A synopsis of the arguments presented in:Oliver Subotic, Biometric Systems of Identification: A Critical Study (Serbian language, PDF version)

1. Biometric identification systems should, primarily, be approached from the context of the implications they have for society, and not through questions about their practicality or applicability. This approach would, of course, have to be of an inter-disciplinary nature, encompassing the fields of ethics, information technology, law and sociology. Any attempt to reduce the question of biometric identification systems to just one of the aforementioned fields will lead astray the results of any study, leading to misplaced conclusions the consequences of which can be far-reaching. Наставак текста »

Током протекле деценије у српској јавности се водила бурна дискусија у погледу тога да ли је за децу најмлађег узраста потребна формална настава из информатике или не. Аргументи за и против су углавном били изношени у зависности од наклоности ка конзервативизму или модернизму, али је веома мало било истинског поимања целе проблематике, због чега је тежиште са суштинског питања пребачено на споредне ствари. Мало је било речи о томе на који начин децу уопште треба упућивати према овој области, што обухвата и поменути хронолошки аспекат. Чињеница је да су информационе технологије присутне у свакој пори друштвеног живота, те да је потребна одређена стратегија у припремању деце за сусрет са њима. У решавању тог питања ни крајња изолација ни стихијски приступ не дају прави одговор. Потребно је поред чисто прагматичних разлога у обзир узети психолошке, физиолошке, образовне и педагошке факторе. Наставак текста »

Читајући дела античке књижевности, често нисмо ни свесни колико је труда уложено не само у њихово стварање, већ и у физичко записивање и уобличавање. Многи писци и мислиоци су поред себе имали помоћнике-преписиваче који су им у великој мери олакшавали посао. На првом месту, то су били тахиграфи (данас су им слични стенографи) односно брзописци који су што брже записивали велики број речи. Овакве помоћнике су имали и многи ранохришћански писци, попут Оригена, коме су помагали приликом стварања Хексапле, до тада невиђене критичко-упоредне анализе текста Светог Писма. Поред тахиграфа, велику улогу су имали и калиграфи, односно краснописци, чија је улога у коначном уобличавању текста била незаменљива. Наставак текста »

Хришћански богослови никада нису имали страх од уласка у „интелектуалну арену“ и хватања у коштац са конкретним питањима које је историјски ток носио. Почетак оваквог деловања видимо већ у време апостола Павла, када се са једне стране појављује потреба активног дијалога са јудејском интелигенцијом, а са друге се полако актуелизује сусрет хришћанске мисли са јелинском философијом. Одличан пример је изузетни Павлов говор на Ареопагу (в. Дап 17, 19-34) пред бројним грчким аудиторијумом. Недуго потом се одиграва далеко драматичнији сукоб између онога што бисмо могли назвати хришћански емпиризам и јелински рационализам. Наставак текста »