Већ неколико година проблематика биометријских система идентификације заокупља пажњу стручне јавности, али и ширих слојева друштва у целом свету. На подручју наше помесне Цркве ово питање често покрећу православни верници у разговорима са својим парохијским свештеницима и духовницима. Слично је било и у погледу биометријских личних карти, о којима је доста писано у претходних неколико година и ту тему нема потребе ништа додатно апсолвирати, осим евентуално подсетити да грађани имају право да бирају да ли ће на новим пластифицираним исправама имати чип или не (регулисано Уредбом Владе под редним бројем 110-320/2007). У случају да службеници МУП-а погрешно информишу грађане о правима у вези са личним картама (рецимо, уколико наводе да грађани немају право избора у погледу чипа, ако аутоматски уписују тај избор за грађане, ако тврде да ће право избора постојати само још неко време или ако на било који начин доводе људе у заблуду) грађани треба да захтевају дисциплински поступак против њих да би одбранили права својих ближњих који се доводе у заблуду.
Оно што је сада у средишту пажње и што ствара велики број недоумица јесу биометријски пасоши, због чега се велики број верника и свештеника обраћа Центру за проучавање и употребу савремених технологија Архиепископије београдско-карловачке за стручни савет. Иако је та проблематика комплементарна претходној, она ипак није иста и стога је на почетку потребно навести одређене чињенице да би се избегле произвољности које су, нажалост, често присутне у нашој јавности.
Чињенице
- Пасош је међународна путничка исправа чији технички стандард доносе Уједињене Нације, док је лична карта национални идентификациони документ чији стандард прописује законодавство сваке државе понаособ. Пасош се добија на добровољној основи, док је лична карта (у случају држава које је познају као идентификациони документ) најчешће обавезна (мада постоји један број земаља у којима се и она издаје на добровољној основи).
- Електронски пасоши читљиви на даљину (односно пасоши који у себи имају микрочип – примопредајник) су настали под притиском администрације Сједињених Америчких Држава на ICAO (International Civil Aviation Organization – Међународна организација за цивилно ваздухопловство), тело УН које је задужено за доношење стандарда за путничка документа. Непосредан повод за тај притисак били су терористички напади од 11. септембра 2001. године. После тих притисака, ICAO је донео стандард 9303 којим се уводе и регулишу електронски пасоши.
- Стандард ICAO 9303 детаљно регулише машински читљиве путничке докуметне који се очитавају даљинским путем. Овај стандард не захтева обавезно узимање класичне биометрије (осим слике лица) нити формирање било какве позадинске базе биометријских података. Узимање отисака прстију за електронски пасош се актуелизира тек у тренутку када Европска Унија сасвим неочекивано доноси своју регулативу, проширујући захтев ICAO 9303 и захтевајући од земаља чланица да у одређеном року у своје електронске пасоше инкорпорирају и биометријске податке (отиске прста). Такав пасош се назива биометријски (што је скраћено од електронски пасош са биометријским подацима).
- Динамика увођења електронских пасоша је различита у земљама света: неке су их увеле, а неке тек раде на увођењу. Опсег података који се узима од грађана такође варира. У неким развијеним земљама биометрија се уопште не узима од грађана те су пасоши рађени строго према ICAO 9303 стандарду. Тако САД, као земља која је иницирала доношење овог стандарда, од својих грађана не узима отиске прстију за нови пасош, док су стари обрасци пасоша потпуно важећи до њиховог датума истицања. Постоје и sui generis случајави, попут Швајцарске, у којој је пре увођења биометријских пасоша спроведен референдум на коме је разлика између оних који су били противници увођења биометријског пасоша и оних који су били за увођење била само један проценат у корист потоњих.
- Неразвијене земље се подстичу на увођење биометријских пасоша тиме што им се даје могућност да са „црне“ листе пређу на „белу“ односно као услов за прелажење на безвизни режим. То је случај и са Републиком Србијом у односу на Европску Унију. За неке земље из региона, међутим, безвизни режим уласка у Европску Унију је уведен годинама раније, без било каквих електронских пасоша и условљавања (то је случај са Републиком Хрватском). То говори да је питање безвизног режима политичког, а не технолошког карактера.
Контроверзе
Контроверзе у погледу биометријских пасоша су почеле већ од њиховог првог представљања јавности. Основна питања која су постављана јесу у вези са безбедношћу података у њима (с обзиром на могућност читања на даљину и смештање биометријских података), затим отварање проблематике приватности података, појачаног надзора грађана и угрожавања дигнитета личности које су под неселективном сумњом државе.
Прва значајна реакција је уследила од престижног FIDIS конзорцијума, а потом и најпознатнијих стручњака за криптографију попут Бруса Шнајера. Контроверзе су посебно добиле на интензитету после „разбијања“ електронских пасоша (који, истине ради, у том периоду нису имали јаку криптографску заштиту.
У погледу права на одбрану људског дигнитета и приватности против биометријских система идентификације су реаговали истакнути представници академске заједнице, попут професора Ђорђа Агамбена (једног од најпроминентнијих представника савремене политиколошке мисли у домену теме друштва под надзором) и професора Роџера Кларка (једног од најутицајнијих људи у свету информационих технологија). Ова два интелектуалца су, између осталог, са презиром одбили позиве да одрже предавања у САД јер су им захтевани биометријски подаци за улаз у ту државу.
До данас су мишљења о биометријским пасошима дубоко подељена: политичари и корпоративни капитал их промовишу као решење за унапређење безбедности, док их борци за слободу и приватност личности критикују као један од технократских инструмената конроле у друштву под надзором (surveillance society). Борба на овом пољу још увек траје и њен исход је неизвестан, мада је притисак првих структура страховит.
Дилеме
Православни верници се, међутим, не интересују толико за питања безбедности и приватности, већ највише питају колико је прихватање биометријских пасоша нешто што је неспојиво са хришћанском савешћу, углавном наводећи упозорења једног броја духовника о томе да је у питању претеча духовно неприхватљивих концепата.
На ово питање је изузетно тешко дати прецизан одговор и појединачна мишљења се доста разликују. Што се саборних ставова тиче, Синоди Руске и Румунске Православне Цркве су одскора дали своја саопштења (Православље је пренело оба става) која се суштински своде на то да не треба осуђивати ни оне који желе ни оне који не желе да узму нове електронске (биометријске) пасоше и да би било добро да држава нађе начина да води рачуна о потоњима. Важно је у контексту ове проблематике напоменути и то да је пре неколико година Синод Руске Цркве означио као потпуно недопустиве пројекте наметнуте уградње чипова у људе (тзв. биочип решења), али то је нешто сасвим различито од биометријског пасоша (мада он лако може бити само један од степеника до биочип решења – погледати текст „Надгледано краљевство“ у последњем броју Svetа kompjutera (11/2009)).
Дакле, помесне Цркве констатују да проблем постоји међу верним народом, али да ову проблематику треба здраворазумски и критички проучавати (пре свега у контексту будућих промена) и да нипошто не треба подизати панику нити сејати раздор међу верницима који имају различите ставове, што би ишло на руку само противницима Цркве. У контексту таквог става истиче се да не сме доћи до поделе међу верним народом у погледу тога да ли неко жели или не жели да узме биометријски пасош и да је то остављено на личној одлуци и да одлука (ма каква да је) свакако не значи одвајање од благодати Христове. Тиме је велики део дилема за православне хришћане решен, бар за сада – остаје проблем праћења будућих токова који су пред нама, поготово уколико буду тежили ка недопустивим технолошким концептима (попут биочип имплантата).
Лични став
И на крају, ево и личног става аутора текста, који је само једно од многих мишљења кога никога не обавезује.
На првом месту пажњу треба обратити на чињеницу да је пасош документ на добровољној основи, за разлику од личне карте, која је обавезна (бар у Србији). То практично значи да пасош нема концептуални потенцијал обједињавања свих докумената који има лична карта (под условом да се очува суверенитет националних држава у свету) и он тешко може прерасти у, рецимо, универзално и ултимативно средство плаћања или неки сличан технолошки супстрат тоталног надзора. Додуше, има стручњака који тврде управо супротно, да ће пасош фактички у једном тренутку постати лична карта, поготово у оквиру регионалних савеза попут ЕУ, што није искључено и остаје као валидан аргумент за даљу расправу. Ипак, у погледу биометријских пасоша се реално мало што може учинити осим покушаја пролонгирања важења старих пасоша (тренутна скупштинска иницијатива је да стари пасоши важе до 2010. године). Било би добро да држава омогући коришћење старих образаца у ширем временском опсегу него до сада јер је готово извесно да ће се десити један број безбедносних пропуста с обзиром на проблематичност саме технологије која се користи у њиховој изради.У сваком случају је паметно сачекати искуства других земаља, поготово економски развијених.
Друго, важно је схватити да суштински проблем није ни електронска лична карта у садашњем облику – више пута је истицано да хришћанима не сметају чипови ни пластифициране карте (сличне микрочипове носимо у мобилним телефонима и halo картицама), већ сам концепт тоталног надзора личности који би се у будућности лако могао спровести интеграцијом садашњих докумената у један јединствени и обавезујући којим би се обављале све трансакције у друштву. У том случају би човек био под аутоматским и паноптичким надзором са једне стране, а зависио би од електронског начина плаћања са друге и тако фактички изгубио своју аутономију и независност у односу на државу (што је сан сваког ауторитарног и тоталитарног режима). Дакле, није проблем у садашњем облику личне карте са чипом, већ у њеном будућем развоју узимајући у обзир њену концептуалну потентност и доминантне технолошке и друштвене токове.
Треће, чини се да је далеко значајније уложити труд да се задржи већ добијена алтернатива у погледу личне карте (могућност избора новог обрасца са чипом или без њега) него улагати труд у оспоравање биомеријских пасоша. Та алтернатива се може задржати само уколико критична маса грађана узме нови образац личне карте без чипа. Према званичним статистикама, око 25% становника Србије узима нови образац без чипа, што је одличан однос, поготово ако се у обзир узме изражена медијска кампања у корист чиповања, незаконито понашање једног броја шалтерских службеника (који буквално „салећу“ људе да узимају чиповане обрасце) и дискриминисан положај оних који узимају нови образац без чипа (јер морају да мењају личну карту сваки пут када мењају стално место боравка). Ако се овај бројчани однос задржи (сваки четврти образац без чипа, што би у крајњој инстанци било преко милион грађана) то ће показати да у српском народу још увек постоји јака воља, критички дух и постојаност личности, толико важни у времену глобализације.
Четврто, и најважније: овој проблематици је потребно приступати трезвено и „хладне главе“, како доликује православним хришћанима и избегавати крајности које воде у заблуде и поделе. Прва крајност је ултралибералан став, оличен у хришћанима који очигледно сматрају да Црква треба да некритички прихвата све тековине савременог друштва и који се чуде зашто се овој проблематици уопште придаје важност. Суштински гледано, то је став a priori капитулације пред светом зарад комодитета и потрошачког начина живота, без имало осећаја хришћанске одговорности. Друга крајност је псеудоревнитељског карактера, када се у име православности одбацује свако технолошко решење, у свему проналази некаква завера и уноси немир и раздор међу вернике са различитим апокалиптичним најавама. Суштински гледано, то је став људи који немају јаку веру у промислитељску делатност Бога и ослањају се пре свега на себе и своје снаге. Узани пут који води између ове две крајности јесте критичко промишљање света који нас окружује, трезвеност у расуђивању и храброст у деловању, промишљање решења у саборном духу и строго држање јединства Тела Христовог.
С тим у вези, у овом тренутку би било веома пожељано организовати једну свеправославну стручну конференцију, детаљно размотрити горенаведена питања и изаћи са једним заједничким ставом који би имао посебну јачину. На основу тога би могао уследити и уједначен став помесних Цркава да би се разрешиле недоумице и избегле крајности и поделе међу верним народом. Надамо се да ће то такве иницијативе доћи ускоро, можда баш у оквиру наше помесне Цркве, која је већ дала свој допринос организовањем више стручних симпосиона и израдом стручних студија из ове области.
*Текст првобитно објављен у Православљу бр 1024/2009
Бог добро дао! Отприлике да је тај вероучитељ дао став већине данашњих духовника Цркве о биометријским пасошима, карактеришући их као нужно зло – коме не требају, нека их и не вади, а коме су потребни, шта да се ради, нема друге.
Са друге стране, постоје неке „црвене линије“ које се односе на могуће будуће токове и оне се неће моћи ставити под нужно зло јер су етички апсолутно неприхватљиве – биочип имплантат, рецимо, о чему се огласила Руска православна црква пре неколико година, сматрајући да би евентуално захтевање прихватања било каквог технолошког решења неодвојивог од тела неприхватљиво. Наравно, то време је још далеко, али због тога је важно да се сада каже отворено да постоје границе које се не прелазе. Прочитајте мало коментаре који су били на овај текст и моје одговоре, наћи ћете ту много тога што Вас занима у погледу ове теме, колико је до мене стајало да је објасним и дам свој став.
Благослов свештеника можете узети јер Вас ова дилема оптерећује у духовном погледу, а што се става Цркве тиче, нисам сигуран да ће се појавити у догледно време, с обзиром да је потребан на пуном, саборном нивоу да би био потпун.
Хвала оче. Питао сам директно због краћег периода који ми је на располагању. Још ћу мало размислити…
Хвала још једном.
Помаже Бог ђаконе Оливере,
ево још једног у низу обавештења о технологијама које треба да замене класичан новац па чак и картице. Иницијално је овај текст објављен на једном од хрватских сајтова, али га тамо више нема нити могу да га пронађем. Тренутно је доступан на линку једног од босанских сајтова и надам се да неће бити уклоњен барем док га не прочитате. Уколико сматрате да је потребно, молим Вас да дате коментар – у сваком случају у чланку се помињу фирме које треба да буду носиоци таквих технологија па сматрам да Вам може бити од користи у даљем раду (борби) на ову тему.
Линк је:
http://www.biznis.ba/index.php?option=com_content&task=view&id=90719&Itemid=2
Свако добро од Господа
Душан
Да ли је могуће уништити биометријски пасош (рецимо паљењем) и да ли се тиме нешто постиже? (знам да је питање глупо, али…)
Ђаконе Оливере, помаже Бог.
Пре свега желим да свима честитам јучерашњи празник, Свету Петку.
Нисам дуго остављао коментаре на ову тему све док данас нисам причитао нешто врло врло занимљиво. Волео бих да погледате о чему је реч, цитирам министра полиције Ивицу Дачића: – Naša je ideja da u budućnosti definišemo jedan digitalni sistem koji će moći na čipu da ima sve potrebne podatke i koji će težiti da se svi dokumenti svedu u jedan – naveo je Dačić.
Целу вест можете прочитати на овом сајту:
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:305253-Duzi-rok-za-li
Баш ме интересује колика је та ,,будућност“ кад им мандат траје још 2 године. . .
Тренутно студирам, стара лична карта, коју сам измолио, ми важи до 27. 7. 2011. једноставно, нисам довољно ,,велики“ и мудар да бих знао шта да чиним онда када тај датум дође. . . Забринут сам. Да ли постоје било какве шансе да се врх СПЦ огласи по овом питању до тог датума?
Опростите ми још једном ако сам досадан(јер сам овде редован) и уколико сматрате да је мој коментар превише оштар или непримерен теми(као један од предходних), слободно избришите исти. Хвала.
Dragi svi!
Ne znam da li je to vec neko pominjao,
obavestenje o mogucnosti vadjenja stare licne karte stoji na samom sajtu MUP-a
http://www.mup.rs/cms_cir/sadrzaj.nsf/stara-lk-uslovi.h,
jeste da takava licna karta, kao sto je Strahinja naveo, vazi do 27.7.2011,
ali i to je nesto za pocetak!
http://www.youtube.com/watch?v=6kFwIVazQ9c
ПОМАЖЕ БОГ,ДРАГИ ОЧЕ ОЛИВЕРЕ!
У последње време се на разним православним сајтовима и групама може наћи велики број текстова и навода о томе,како при изради биометријских пасоша или личних карти ласерским путем на наше чело и десни кажипрст заправао бива урезан жиг Звери(број 666).
Читајући те текстове верници,међу којима сам и ја,почињу да бивају не само збуњени,већ и озбиљно уплашени,јер како је рекао сам Христос да је џаба је човеку сав свет да задобије,ако души својој науди.Притом Црква даје само уопштене савете,тако да је велика већина православних и даље у великој забуни,јер је и даље на њима да донесу одлуку.
Шта и како даље?Волела бих да некако дате макар делимичан одговор на ову недоумицу.
У Христу вас поздрављам!
Бог добро дао!
Овим делом проблематике се нисам бавио и сматрам чак да је штетно отварати такве теме, с обзиром да углавном код верног народа доводе до великог страха. Иако сам отворени противник биометријских система идентификације у виду у коме се спроводе данас, сматрам да системе који су тренутно у оптицају не треба доводити у везу са стварима које наводите, то је претерано. Проблем постоји, свакако, али не треба га преувеличавати, то је такође искушење. О стварима које наводите иначе не треба узимати ниједно мишљење за резолутно, поготово јер се појединачна мишљења се доста разликују – саборни став Цркве је једини валидан, а све друго узмите са резерво. То укључује и мој став, који је став само једног од многих свештеника и као такав не обавезује.
Поздрав!
презвитер Оливер Суботић
Pomaze Bog!
Kao sto je vec neko, u nekom od gore navedenih komentara, pomenuo, stavovi o ovom problemu, cipovanim licnim kartama i pasosima, variraju i nijedno nije jasno odredjeno kao prihvatljivo ili ne. Debata postoji i svedoci smo da se konstantno o ovome govori, ali nijednom se nije preciziralo ovo o cemu bih ja zeljela Vama da postavim pitanje.
Naime, jasno je da osobe koje imaju stara dokumenta trebaju nastojati da ista i zadrze, ali sta je sa generacijama rodjenim u jeku i vec postojanju ovih biometrijskih dokumenata? A znamo da je licna karta obavezna. Da li je istina da prihvatanjem ovih dokumenata (pritom je vazno objasniti da li postoji razlika u tome da li je neko o posledicama toga informisan) odricemo Hrista? Hvala.
Помаже Бог драги оче Оливере и драги народе.
Не знам да ли сте видели вест, пожелео сам да је поделим са вама:
Закон о изменама и допунама Закона о личним картама ступио је на снагу 4. јуна.2011. године.
Сходно томе, старе личне карте којима је рок важења до 27. јула 2011. године, без обзира на уписан датум, важе до 31. децембра 2016. године и грађани не треба да долазе у Полицијску управу ради накнадне овере, јер је њихова важност продужена Законом. Након истека 31. децембра 2016. године обавезна је замена старе личне карте.
Извор и цела вест на следећем линку: http://www.subotica.info/press.php?press_id=3308
🙂
http://www.youtube.com/watch?v=cyttaMZshzY
Postovani Oce Olivere:
Ja sam kanadski drzavljanin. Spremam se za vadjenje pasosa a prethodni iz 2004 je sad nevazeci-i nemam ga uopste. Moram da podnesem dokaz o drzavljanstvu. Administrativne vlasti traze dokaz o drzavljanstvu koji se izdaje kao Citizenship Certificate. To je samo hartija ali se tako uzgred dobija identifikacioni broj koji za sada nemam iako sam drzavljanin Kanade od 1999. To je obican ID ali se koristi kada neko ko zeli da dobije bilo koji dokument on je referenca. Pasosi nemaju cip ali se govori o tome kao o opciji u buducnosti. Medjutim fotografije koje se „ugradjuju“ u pasos se transformisu u „biometrijski template“. na engleskom: To strengthen the security of the Canadian passport, Passport Canada uses facial recognition technology to conevrt the applicant’s photo into a biometric template for comparisson with the Passport Canada database of photos. The photo is then incorporate dinto passport as a digital image. Biometric tempaltes are retained for a maximum of 12 years.
Molim vas da mi date svoje misljenje da li treba odustati od ovih dokumenata i sluziti se samo postojecim (ja imam samo obicnu vozacku koja ima na sebi mestoza cip ali ne i cip-najprostija koja se ovde moze dobiti) a na pasos i putovanja da zaboravim. Po mome misljenju treba biti oprezan i ne ciniti nista sto sluzi novomsvetskom poretku a ne samo gubitak privatnosti itd…Za mene je to duhovno znacenje i ja razmisljam o Hristu i nerukotvorenoj ikoni i caru Agaru i ne zelim u svojoj dusi te digitalne imidze, ne zelim da time oteram svoga Tvorca i Boga Hrista sa moga gresnog lica koji me jos i brani i hrani.
Е-пасош јесте пробламатичан у погледу приватности и ту нема спора, међутим, не би требало ствари ни претерано драматизовати и наводити да он узима благодат његовом носиоцу. Дакле, није ствар у томе да ћете вађењем нових пасоша отпасти од вере, то нико не тврди, већ је ствар у томе да очувамо критичку свест према овој технологији тако да се не навикавамо превише на такве ствари, да сутра не би дошли у непријатну ситуацију да пристајемо на нешто далеко горе. Морају постојати јасне границе и треба их означити већ данас у нашој свести, да е-пасоши не би постали само прелазно решење ка далеко инвазивнијим стварима. Руска православна црква је, рецимо, у једном саопштењу пре десетак година као такву границу означила поткожни микрочип и лично мислим да то заиста јесте једна граница преко које се не сме прелазити, јер угрожава хришћанско достојанство личности. Црква ће, као саборни организам, у своје време свакако дати једнозначан одговор на ову проблематику, а данас се мишљења о тим „границама“ доста разликују. Већ сам писао о свему томе у претходним коментарима, па да се не понављам, погледајте пар страна уназад.
Срдачно,
презвитер Оливер Суботић
Христос Воскресе, Оче Оливере!
Знам да нема званичног става СПЦ у вези пасоша ал ево да се надовежем на један од коментара које сам прочитао.
Наиме, реч је о коментару Дашењка где се говори: …како при изради биометријских пасоша или личних карти ласерским путем на наше чело и десни кажипрст заправао бива урезан жиг Звери.
Ви на овај коментар између осталог одговарате: Проблем постоји, свакако, али не треба га преувеличавати, то је такође искушење. – Сагласан сам са Вашим коментарима и наравно човек треба бити умерен у свему па и у вери (да не загриземо колач који нисмо у стању прогутати). Тренутно се лично налазим у великом проблему, јер радим у једној страној компанији и у скорој будућности бих морао на службени пут у иностранство што резултира вађење биометријског пасоша. (Што се тиче личне карте имам стару која истиче 31.12.2016г).
Елем, разлог мог јављања су недавно (за мене) откривени докази о рушењу кула близњакиња што можете и да потражите на интернету (само укуцајте на гуглу: Fake 9/11) да куле нису погођење са два авиона, односно то што смо видели на телевизији (као и људи који су се затекли на лицу места), у ствари су били холограмски авиони а експлозија је изазвана неким другим разарајућим средствима.
Као што сви знамо, тајне службе располажу нама незнаном технологијом и ко зна колико напреднијом од оне која се нама сервира, тако да приче данашњих православних духовника који спомињу појављивање разних чудеса на небу (као и ванземаљаца) како би преварили и изабране, по моме скромном мишљењу добијају на тежини. Сходно свему томе не би ме изненадило да се стварно дешава приликом сликања нека врста обележавања јер ипак то није обична фотографија. И још да додам да све нове личне карте без чипа такође су доступне електронским читачима – очитавањем података, преко слике која се на њој налази-(проверено).
Што се тиче неког званичног става, по свему судећи тешко да ће га и бити јер смо данас сведоци велике неслоге не само у СПЦ него и у РПЦ као и другим Православним Црквама.
Као што рекоше Свети Оци, како се буду приближавала тешка времена, духоници ће своја чеда уљуљкавати дајући благослове и заједно са собом повући верне са правог пута.
Срдачан поздрав,
Зоран
pozdrav
treba mi vasa pomoc o tome
uzeo sam novu licnu kartu odmah 2009 godine onako bez znanja i cak imam biometrijski pasos
a licnu samo morao da izvadim po zakonu jer sam bio maloletan i za motor i auto
i jos treba da izvadim saobracajnu i vozacku dozvolu
a sta da radim?? i ne znam koga da vise slusam
to znaci da sam se odrekao Boga na osnovu dokumenata??
ili to je veridba sa sotonom??
Немојте да се плашите, није то никаква веридба тог типа, суштински проблем је у приватности, бар за сада. Имате у претходним коментарима о томе детаљно. Наравно, ово је мој лични став и не обавезује Вас – саборни став Цркве је једини меродаван.
hvala puno…
pozdrav